Izdvojio sam za vas 5 aktivnosti koje smanjuju anksioznost, uz nežnu napomenu da nismo svi isti i da samim tim ne radi kod svih sve, niti u istoj meri. Uzmite ono što je najbolje za vas, sa čim ste u skladu, testirajte i vidite da li vam odgovara.
Druga nežna napomena jeste da čitanje blog tekstova nije zamena za psihoterapiju.
A sada da počnemo!
Kafa ne, šetnja da!
Ako je anksioznost ono sa čime se suočavate, postoji šansa da je vaš nivo kortizola visok. Kortizol je neurotransmiter, popularnije hormon koji se naziva hormon stresa, iz prostog razloga jer se u stresnim situacijama oslobađa u krv. Kortizol se najviše luči ujutru i jedan je od osnovnih razloga zašto osećamo jutarnju anksioznost.
Mnogi ljudi piju kafu čim ustanu, međutim, ukoliko se prepoznajete u prethodnom odeljku, to i nije najpametnije za vas. Zašto? Zato što kafa (na prazan stomak) utiče na dodatno lučenje kortizola, te ćemo osećati još veću anksioznost. Ja, kao osoba koja obožava kafu, sam ovo testirao i prvo potpuno izbacio kafu, a danas je pijem tek nakon doručka. Prezadovoljan sam rezultatima!
Ukoliko želite, ne samo da ne povećavate kortizol ujutru, već da ga smanjite, moja preporuka je isto ono što ja radim svakodnevno. Šetnja. Ne samo da smanjuje kortizol, već povećava i serotonin, poznat kao hormon sreće.
Pravljenje dnevnog plana
Druga aktivnost koja smanjuje našu anksioznost jeste pravljenje strukture našeg dana, pravljenje plana za taj dan. Taj plan ne treba da sadrži samo obaveze i neke radne zadatke, već i vreme za zabavu, igru, odmor. Zašto je to važno? Najjednostavnije, zbog balansa. Produktivnost + vreme za sebe = balans. Ukoliko imamo samo obaveze, osećaćemo se nezadovoljno jer samo radimo. Ukoliko se samo zabavljamo, osećaćemo se nezadovoljno jer ništa ne radimo. Dakle, balans.
Pravljenje strukture dana je jako važna aktivnost iz prostog razloga da se ne bismo pitali kakav će današnji dan biti. Kada imamo dnevni plan, imamo određeni nivo kontrole nad našim životom, što je važno svakoj osobi kojoj anksioznost otežava život, jer uz anksioznost često idu i potreba za kontrolom i perfekcionizam. Možda vam deluje da samo pravljenje dnevnog plana može pojačati anksioznost, jer „šta ako ne uradim sve sa liste?“. To je dobro pitanje i odmah ću vam odgovoriti na njega.
Pravljenje plana treba da služi samo kao kostur. Dnevni plan nije nešto što mora da se ispuni od početka do kraja. Jer ako se mora, onda je to perfekcionistički pogled. Ne, nama dnevni plan ne služi u tu svrhu. Taj plan je samo okosnica i ona se može modifikovati, jer na kraju krajeva, mi smo ti koji smo pravili taj plan, pa ga možemo i menjati, dodavati stavke na listu ili ih skidati.
Uvođenje reda u haos
Ono što se kod mnogih osoba koje muči anksioznost pokazalo kao činjenica jeste da su haos u glavi i haos na javi povezani. Na isti način su povezani i red u glavi i red na javi. Ono što možemo da učinimo da bismo se osećali bolje, da bi nam se energija malo podigla, jeste da malo sredimo naše okruženje, odnosno mesto u kome obitavamo najviše (kuća, dnevna soba, radno mesto…). Da ga malo dovedemo u red. Znam, zvuči malo perfekcionistički, ali se pokazalo kao istina, u velikom broju slučajeva. Vidite da li je oko vas haos. Ako malo sredite napolju, srediće se i iznutra i obrnuto.
Samopohvaljivanje
Mi imamo tu čudnu naviku da kritikujemo sebe kada pogrešimo, a ne pohvalimo sebe kada uradimo nešto dobro. Ukoliko se tako ponašamo, dolazi do disbalansa između kritika i pohvala, nažalost u korist kritika.
Samopohvaljivanje nije isto što i hvalisanje. Samopohvale predstavljaju iskazivanje činjeničnog stanja, uz dodatak „bravo“ ili „svaka čast“. Na taj način dižemo prekopotrebno samopouzdanje koje nam je od velike koristi kada nas muči anksioznost. Mi u sebi posedujemo i kritičara i negovatelja. Šta mislite šta će da se desi kada počnemo više da negujemo sebe?
Danas pohvalite sebe za sve uspehe, male, velike, nije važno. Za sve čega možete da se setite. I opazite kako se osećate nakon toga.
Niko vam ne brani da to radite češće, osim vi sami sebi.
Rešavanje nerešenih stvari
Svi mi imamo neke stvari koje još uvek nismo rešili. Ukoliko nas dugo muče, takoreći stoje nad glavom, imamo samo dve opcije. Ili da donesemo odluku da ih nećemo rešiti ili da ih rešimo.
Sastavite listu svih nerešenih stvari, uzmite najjednostavniju i rešite je. Zatim pohvalite sebe za to, opazite kako se osećate malo bolje i rešite sledeću stvar, pohvalite sebe i isto ponavljajte sve do kraja liste.
Prokrastinacija često uz anksioznost i na nama je da preduzmemo akciju i uradimo ono što je do nas kako bismo se osetili bolje.
Upis po aktuelnim cenama traje do kraja februara, a sledeći je u maju, kada će cena svake video-edukacije iznositi 75 evra.
Zapratite me i na Instagramu, ako već niste.