Sećam se seanse na kojoj mi je savetnica otkrila da me muči perfekcionizam. Kakav šok je to bio za mene. Bio sam uveren da nisam perfekcionista i odmah sam ušao u negiranje.
Zorane, perfekcionizam nije samo “Sve stvari moraju da mi budu na mestu, a košulje ispeglane i poređane po boji. Ti si perfekcionista u onome šta je tebi važno.”
Još jedan udarac… Istina zaista boli… Ali u čemu sam ja to perfekcionista?
Perfekcionista sam u pogledu na život. Uveren sam da, kada jednom dovedem svoj život u red, on će biti u redu do kraja života.
Zašto kažem “uveren sam”, a ne “bio sam uveren”?
Zato što primećujem da nisam te rane do kraja zalečio. Nisam do kraja shvatio da moj život ne zavisi u potpunosti od mene. Hm, možda “shvatio” nije dobar izraz. Jesam shvatio, ali da li sam prihvatio?
Čim se borim protiv tih promena, znači da ih nisam prihvatio. Nisam prihvatio da mi je potrebno novo prilagođavanje. Perfekcionista u meni kaže – Neću promene, želim da sve ostane kao što je bilo.
E pa ne može!
Ko kaže?
Život kaže!
Poslednji put kad sam proveravao, svet se nije vrteo oko mene, ne vrti se ni sad. Na moj život utiču i drugi ljudi i okolnosti. Tako je i danas.
Ali šta je danas drugačije?
Manje mi vremena treba da to priznam sebi.
Manje mi vremena treba da shvatim da ću morati da prihvatim sve što se dešava, jer samo tako mogu nešto da promenim.
Ukoliko je to ono što vam je potrebno, pišite mi na zorantubic@zorantubic.com i obavestiću vas kada prijave budu ponovo otvorene.