- Ovo stanje ne prolazi samo od sebe
Anksioznost nije prehlada. Malo legneš, odspavaš, odmoriš par dana i kao nov si. Ne. Probudiš se, novi je dan, ali je sve isto. Negativne misli, lupanje srca, strepnja. Slušaš druge kako ti govore da si verovatno samo umoran, želiš i ti da veruješ u to, ali znaš da nije tako. Umor uglavnom nije uzrok, već posledica, jer se neretko boriš sa tim mislima, pa ne možeš dugo da zaspiš. Budiš se umoran. Novi je dan, ali je sve isto. Polako i sam shvataš da neće proći samo od sebe i postaješ svestan da ti je potrebna pomoć.
2. Pozicija Žrtve mi nije od pomoći
Iskreno govoreći, u početku sam tražio te potvrde od drugih. Da mi kažu da mi je teško. Pitao sam se zašto meni i čime sam ja to zaslužio. Međutim, to me nije dovelo nigde. Lažem, dovelo me je do toga da su ljudi počeli da me sažaljevaju. A to je odvratan osećaj. Doduše, osećaj koji mi je bio potreban da shvatim da se nalazim u poziciji Žrtve i da sam zaista uveren da mi je najteže na svetu. Uverenja su čudo, a ograničavajuća ne treba negovati. Osvestio sam da sam mnogo više od osobe koju treba sažaljevati.
3. Nisam kriv, ali sam odgovoran
Naizmenično sam krivio sebe, pa druge i svet. To sam radio sve dok nisam shvatio da krivca verovatno nikad sa sigurnošću neću naći, ali zar je uopšte važno ko je kriv? Kad bih otkrio, doživljavao bih kratkoročna zadovoljstva ega nabijajući tom nekom krivicu, ako nisam u pitanju ja. Kad bih otkrio da sam ja, samorazočaranje bi dotaklo plafon. Nisam saznao ko je kriv, ali sam shvatio ko je odgovoran da moj ostatak života učini boljim vremenom i mestom. Ja. Niko drugi.
4. “Promena zahteva transformaciju karaktera!”
Da bih izašao iz anksioznosti, bilo je potrebno da postanem druga osoba od one koja je ušla u anksioznost. Tako je i bilo. Ja nisam više isti čovek, koliko god to jezivo zvučalo. I u procesu sam osetio da se menjam, a najveća je da mi je sigurnost u sebe porasla toliko da više nisam imao potrebu da se svidim svima. Mnogi ljudi kažu “Samo želim da sve bude kao pre”. Ja im na to odgovorim “Ako sve bude kao pre, doći ćeš u isti problem”. Neće biti kao pre, biće bolje.
5. Nisi se oporavio ako se jednom osetiš bolje
Ono što osećam moralnu obavezu da kažem svima koji su na početku svog rešavanja problema sa anksioznošću je upravo ono što meni nisu rekli. Osetićeš se bolje, prijaće ti, poletećeš u euforiju, pašćeš u razočaranje i to je okej. Niko mi na to nije upozorio pa sam mislio da nisam napravio nikakav pomak i čak da mi je još gore. Međutim, to je proces. Malo napred, malo nazad, pa malo više napred, manje nazad, pa puno napred, malo nazad. Proces je amplitudivan, a ne uspravan. Padovi mi nisu prijali, nikome ne prijaju, ali sam makar osvestio zašto su tu i to mi je bilo od ogromnog značaja da nastavim dalje, znajući da sam na pravom putu.
Pisaću o ovome još, a vi do tada možete BESPLATNO preuzeti 10 odgovora iz priručnika “100 pitanja i 100 odgovora o anksioznosti”.
