by Zoran Tubić | Apr 13, 2020 | Tekstovi
Od aplauza koji se prolama salom, ne može da dođe do reči. Nije mu krivo zbog toga, naprotiv. Kako znam? Vidim kako bezuspešno skriva osmeh. Ne znam zašto to radi. Pa uradio si nešto veliko, zaslužuješ da se nagradiš osmehom. Dlanovi su rekli svoje. Uradio si to....
by Zoran Tubić | Jan 20, 2020 | Tekstovi
A i ti ljudi. Uvek imaju neka pitanja. „Šta ti je, nešto nisi raspoložen?“ Oduvek su mi posebno čudna bila ta pitanja koja već u sebi sadrže odgovor. Jer, šta odgovoriti? Koju kombinaciju reči upotrebiti kako ne bi dobio novo pitanje? Iskusan si, već znaš da iskrena...
by Zoran Tubić | Dec 30, 2019 | Tekstovi
Može se reći da sam skroman. U svetu gde svi žele da se smeju, moja najveća želja je da plačem. Ali da li sam skroman? Možda sam ipak zahtevan. Suze su prirodne, a smejati se može i na silu. Ali meni je odveć muka od foliranja. Dosta mi je laganja. Povraća mi se od...
by Zoran Tubić | Dec 16, 2019 | Tekstovi
Svako moje pisanje počinje i završava isto. Startujem tako što otvorim laptop, upalim Word i pola sata buljim u ogromni beli prostor dok razmišljam kako da započnem tekst na temu koju sam zadao sam sebi. I onda gotovo svakog trideset i prvog minuta napišem nešto...
by Zoran Tubić | Dec 1, 2019 | Tekstovi
Letnje noći su za kriglu piva i čašicu razgovora. -Za njega kažu da je baš druželjubiv. Da baš voli ljude.-Da baš voli ljude? Odavno nisam čuo takvu glupost. -Alo mrgude, nisu svi kao ti, da nema mene, ne bi se ni sa kim ni družio.-Ne seri debeli, imam ja još drugara....
by Zoran Tubić | Nov 18, 2019 | Tekstovi
Danas ne mogu da govorim. Ne, nije me niko povredio. Ne, nisam tužan. Moj problem je jedne sasvim druge prirode. Boli me zub. Uh kako boli. Jedan zub. Boli. A trideset jedan ne boli. Vidiš kako nekada nema veze šta većina misli i kako se ponaša. I naravno da je vikend...
